O autoru

Miloš Timotijević rođen je 13. 8. 1990. godine u Kragujevcu. Srednju Umetničku školu u Kraljevu završava 2009. godine, na smeru Tehnicar za restauraciju i konzervaciju zidnog slikarstva. 2013. godine završava osnovne studije na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu na smeru Zidno slikarstvo.
Master studije, na istom fakultetu u klasi profesora Slobodana Marinkovića, zavrsava naredne godine. Odbranu master rada, branio na temu "Svetlost ikone".
Radi kao profesor istorije umetnosti i likovne kulture u srednjoj skoli.


Kontakti

Miloš Timotijević
Knić, Srbija
Tel/  +381654712229
   +381654712229
   +381654712229
milos.ikone@gmail.com

Pozovite da se dogovorimo!

O ikoni

Šta je ikona?

Nastanak ikone

Umetnost ikonografije nastaje na osnovu odluke Sedmog Vaseljenskog sabora održanog u Nikeji 787. godine. Od tog trenutka praktično je legitimizovano slikanje ikona, zbog toga što je utemeljeno na ovaploćenju Sina Božijeg Isusa Hrista. Hrišćanska umetnost je dozvoljena u crkvi, iz razloga što je njen cilj da pokaže da je celokupna ikonomija spašena u Hristu istinita, da je Hristovo stradanje i vaskrsenje istinito.

Svete ikone koje ugledamo čim uđemo u neki pravoslavni hram pripadaju, svakako, vizantijskoj umetnosti, one ne predstavljaju prostu religijsku umetnost , odnosno naturalističku predstavu čiji je predmet naka religijska ličnost ili povest.
Reč "ikona" potiče od grčkog glagola čije značenje je "sličim, nalikujem" , odkuda je i savremeni pojam "likovne umetnosti".
Ipak, za verne ikona ne predstavlja prosto umetničko delo ili nekakvu religijsku sliku. Ona se smatra i nezaobilaznim liturgijskim sasudom koji osveštava čoveka i uvodi ga u neposrednu odnos sa blagodeću i ličnošću koja je na njoj izobražena. Kada se, dakle, nalazimo pred ikonom Hristovom i celivamo, mi se, poklanjajući se ikoni, poklanjamo Bogočoveku.

"Kao što je jezik pisma govorna ikona, tako je i ikona oslikana evanđeoska reč"
L. Uspenski

Moje ikone

Postupak izrada ikona

Postupak izrade ikone je složen proces i u skladu sa tim ćemo ukratko objasniti koje su najvažnije karakteristike za prepoznavanje kanonske ikone.
Jako je važno da nosilac slike bude daska napravljena od lipovog drveta, koja je učvršćena kušacima koji se nalaze na poleđini ikone i ne dozvoljavaju krivljenje i deformaciju daske. Sam proces slikanja se izvodi na posebno pripremljenoj preparaturi, koja je prethodno naneta na dasku. Za oslikavanje se koriste prirodni pigmenti koji se mesaju sa prirodnim vezivom(žumancetom). Ova vrsta boje se naziva Jajčana tempera.
Nakon završetka procesa slikanja, pristupa se pozlaćivanju pozadine isključivo čistim (24-karatnim) zlatom.
Poslednji postupak prilikom izrade ikone je zaštita (specijalnim lakom) od spoljašnjih faktora.


Samo ovako ispoštovan postupak izrade, garantuje dugovečnost ikone.

Mozaik i freska

Izrada mozaika i freske

Pored ikona i ikonostasa bavimo se izradom svih tipova mozaika, kao i svih vrsta fresko (crkvenog) slikarstva.

Za sve dodatne informacije kontaktirajte nas putem mejlia ili telefona.

Pitanja o slavi

  • Od kada Srbi slave krsnu slavu?
    Naši predaci su poceli da slave onog svetitelja na čiji dan su primili sveto Krštenje(odatle i naziv "krsna slava"). Srbi nisu prekidali ovu svoju tradicuju ni u turskom ropstvu, ni u brojnim ratovima i bedama, sve do vremena nesretnog komunizma , kada su se u Srbiji u mnogim domovima slavske svece ugasile. U današnje vreme, Bogu hvala, mnogi žele da se vrate svojim korenima, da opet slave svoju krsnu slavu i tako vrate Božiji blagoslov na svoj dom.

    Česta pitanja o slavi

  • Zašto slavimo slavu?
    Svetitelj koga slavimo je naš zaštitnik i molitvenik pred Bogom. On nas nevidljivo čuva i pomaže nam u svim našim životnim teškoćama. On je naš životni učitelj, pa zato mi treba da se potrudimo da zadobijemo one vrline koje je on stekao živeći na zemlji i trudeći se da ugodi Bogu.

    Česta pitanja o slavi

  • Kako se prenosi slava?
    Slava se prenosi sa oca na sina kada sin zasnuje svoju porodicu i ode iz očeve kuće. Te, prve godin, sin dolazi kod oca na slavu. Tom prilikom, otac predaje u desnoj ruci četvrtinu slavskog kolača i čestitaju jedan drugom slavu. Sin nosi deo kolača svojoj kući i deli ga sa svojom porodicom. Sledeće godine sin samostalno slavi slavu.

    Česta pitanja o slavi

  • Da li treba da slavimo i onda kada smo u nekoj duševnoj tuzi (smrtni slučaj u porodici, materijalna beda i sl.)?
    Slava je pre svega jedan duhovni događaj. Najvažnije je rezanje kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti. Dakle, spremanje jela, zvanje gostiju i veselje uopšte nisu uslov da se krsna slava proslavi kako treba. Zbog neshvatanja smisla krsne slave, u našem narodu postoji pogrešno mišljenje da u smrtnom slučaju ne treba da slavimo slavu. Upravo je onda važno da režemo slavski kolač, jer kada sveštenik čita molitve za naš napredak, on to čini i za pokoj duša naših umrlih srodnika, a molitva i milosrđe su jedino što možemo da učinimo za upokojene.

    Česta pitanja o slavi

Za sve informacije i nedoumice možete se javiti na telefon, mail ili putem društvenih mreža.

Pozovite da se dogovorimo!   

Error boy
Your message was sent, thank you!